Odgovornost kao pokretač, briga kao kočnica - Marija Ždero

Odgovornost kao pokretač, briga kao kočnica

okt

27

Odgovornost kao pokretač, briga kao kočnica

Dok smo bili deca, učili su nas da budemo odgovorni prema školi, drugarima, rodjacima, svojim obavezama, stvarima, jer jednoga dana, u svetu odraslih, odgovornost prema poslu, deci, partneru, prijateljima, novcu je važna društvena kategorija i visoko kotirana vrednost. I kao model smo često imali odrasle koji brinu.

Danas kada smo mi ti odrasli, odgovorni ljudi, možda vam se čini da se odgovornost često izjednačava sa brigom. Možda i vi poznajete nekoga ko iz svoje preterane odgovornosti ne prestaje da brine.

Toliko ljudi brinu, da su paralisani da urade nešto konkretno kao izraz odgovornog ponašanja.

Ljudi brinu zbog najrazličitijih stvari, i kada ih pitate zašto toliko brinu, oni vam kažu da brinu, jer su odgovorni. I dok vreme prolazi u brizi o svemu onom što nam budućnost donosi, pored nas prolazi sadašnjost prema kojoj jedino možemo da budemo odgovorni. Odgovornost znači da radimo prave stvari u pravo vreme, koje daju rezultat koji želimo, a briga nas najčešće udaljava od bilo kakve akcije, jer od silne brige, osećamo se obeshrabreno, uplašeno, demotivisano, i vrlo je teško da iz takvog stanja možemo da budemo kadri da sagledamo nove mogućnosti i krenemo u akciju.

Ima još jedna interesantna konotacija brige – što više brinem, to znači da mi je više stalo do onoga o čemu brinem. I tako brinem, ali od brige nisam u stanju da uradim bilo šta u vezi sa tim do čega mi je jako stalo. Briga parališe i vodi u neaktivnost, a izjednačava se sa odgovornošću koja znači delanje.

Kako da raskinemo vezu izmedju odgovornosti i brige kako bismo mogli da se ponašamo odgovorno i preuzimamo akcije koje rezultiraju kvalitetnijim odgovorima u životu? 

Brinuti je trajni glagol i može da bude stalno stanje pojedinca, koje, nažalost, u dužem vremenskom periodu, može da ima ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje. Predlažem da koristimo termin zabrinuo-la sam se, i kada nas nešto zabrine, da razmislimo kakav odgovor bi bio najbolju u datoj situaciji, koji bi otklonio našu brigu, kako ona ne bi postala stanje. Odgovor može biti neka konkretna akcija, sagledavanje stvari iz drugog ugla, razgovor, traženje pozitivne konotacije, podrška, i nešto drugo prikladno što nas stavlja u pogon, da izadjemo iz brige.

Kad smo u pokretu, onda smo odgovorni.