Dugo sam preispitivala sebe da li sam nezahvalna. Imala sam osjećaj da mi nešto nedostaje.
Uspešan posao, divna porodica, zdravlje, društveni život, sve je bilo divno i ipak po ovom unutrašnjem glasu, nedovoljno. Umela sam i da krivim sebe: kakva sam ja to majka, supruga, kada mi pored svega što imam nešto „fali“. Neko vreme sam se tako vrtela u krug. „Sve je u redu, ne fali mi ništa, do mene je. Faza. Proći će.“ Nije prolazilo. Glas je bivao sve glasniji. Nisam imala odgovor, ali sam shvatila da je taj glas poziv. Poziv da se sretnem sa sobom, na nekom novom mestu, sa svim svojim nijansama. Onim nijansama sebe koje sam bila zaboravila, ili zanemarila, ili i nekim koje nikad to tada nisam ni upoznala.

Kad sam rešila da zasučem rukave, ispred mene se otvorila jedna potpuno nova dimenzija samospoznaje, sveta i života. Rad 1:1, trenizni, dnevnici, zahvalnost, vođeni procesi, meditacije, pitanja, pitanja, pitanja, preispitivanja, tišine i buke. Puno polariteta. Sa jedne strane radost od otkrivanja, sa druge seta zbog godina skrivanja: uzbuđenje od novog, i izazov da se rastanem od naučenog. U najkraćim crtama, moj proces građenja dobrog, bliskog odnosa sa sobom.

Moj dotadašnji život? Nije falilo ništa životu, nego sam ja falila sebi.

„Samozarobljena“ u ono što trebam i moram, ono što je poželjno. Ono što se očekuje. Ono čemu sam i nesvesno bila lojalna. Samozarobljena u strah šta će biti ako počnem da pravim neke drugačije odluke i izbore, bliskije sebi, gde će me to odvesti, da li će se sve što sam gradila do tada „raspasti“.
Samozarobljena znači i samooslobođena. Oslobođena kroz proces otkrivanje svojih nijansi, bliskosti sa sobom, ljubavi prema sebi, prema životu  sa još više poverenja u dobro i da je moguće.

Ono što bih nekada nazvala „sebičnim“, jer sam tako naučila kada sam bila mala, sada je značilo još više dobra za druge. Kada sam ja dobro i poletno i oko mene ima više cvetanja, i u porodici i u poslu. 

Najvažnija je sopstvena dozvola za dobar život: da možemo da biramo u skladu sa sobom.

Vreme koje sam posvetila skidanju slojeva naučenog, zadržavanju korisnih obrazaca i otkrivanju onog sopstvenog, prikrivenog, donelo mi je jasnoću i bliskost sa sobom, zahvalnost za ono što jesam i znam, nova htenja, dozvolu da sledim sebe i da pravim nove izbore bez straha, novu profesiju, lakoću kod donošenja odluka i doslednost u delu. Hvala svima koji su me vodili, hrabrili i slušali na ovom putu. Zato sam ja danas tu za tebe. Ljubav prema sebi i životu vodi napred.

„Kada dođe izazov, budi učenik, ne žrtva.“ Oskar Vajld