Recimo da si navikla da uglavnom sve preuzmeš na sebe.

„Lakše mi je da sama uradim nego da nekome objašnjavam I opominjem.”

I tako radiš i svoje i tuđe. Vremenom si sve umornija, imaš osećaj da bez tebe ništa ne bi funkcionisalo. Raste I pritisak I nezadovoljstvo. Tvoja lista šta sve moraš I trebaš je sve duža, i sve te više guši, I tebe i tvoj dan.

U celom obrascu, možda ne osvešćuješ da svojim nadčovečanskim trudom da sve stigneš, I da sve bude cakum pakum, drugima nesvesno šalješ poruku:

„Ne verujem vam. Niste dovoljno dobri. Ja ću to bolje.”

I dok se ti izlomi da sve stigneš, radiš I šta jeste tvoje I šta nije, možda si zbog toga ponekad I ljuta, umorna sigurno jesi, drugima ne ostavljaš prostora da preuzmu odgovornost.

Kako bi bilo kada bi mogla da ostaviš prostor da drugi to urade, drugačije od tebe, u drugom ritmu, i da ti bude ok?

A da ti tako smanjiš svoje MORAM, I napraviš više mesta za ono što želiš.

Evo već kroz ovaj primer, otvorili smo jednu novu mogućnost.Perspektivu.

Koja nije došla iz toga da budeš još efikasnija, niti još umornija.

Ne moraš još više da se trudiš da bi nešto bilo drugačije.

Treba nekad da posmatraš drugačije.