Kada sam kročila u svet roditeljstva, svesno ili nesvesno, svoje prve roditeljske korake i metode sam bazirala na naučenom modelu , onom uz koji sam ja rasla. Metod sankcije ili zabrane je izgledao vrlo prikladan i delotvoran, odnosno izbegavanje nevolje i nelagode je bio način kako se dete motivisalo da da najbolje od sebe. Ukoliko bi se i desila neka situacija koja je iziskivala sankciju, dete je tako brzo učilo, i greške se nisu ponavljale. Čak su i upozorenja bila dovoljna, u smislu najave potencijalne nelagode, tako da nisam moral uopšte da istražujem druge mogućnosti. Tako je bilo sa prvim detetom.
