Kako i zašto hvaliti decu

Kako reagujemo na pohvalu, a kako na kritiku?

Možda se i vama dešava da, kada vas neko pohvali, imate želju da radite još napornije kako biste bili još bolji i stalo vam ja da date najbolje od sebe ….. A možda vam je poznata i potpuno suprotna situacija u kojoj neko podrazumeva sve ono što radite dobro i samo primećuje ono što nije dovoljno dobro i nalazi zamerke.

Kada nešto treba da promenite, unapredite , koja od ove dve pomenute situacije je veći potstrek za vas ?

Setite se kada smo učili da hodamo, ili kada smo gledali svoju decu kako prohodavaju, i zamislite da smo im, kada padnu, govorili da je bolje da odustanu, da nisu spretni, nisu dovoljno vredni i uporni , i uvek ih pitali, pa zar opet, i zašto….Naravno da to nismo radili , nego smo se radovali svakom uspehu, i najmanjem pomaku, tapšali, smejali se, i danas te priče slatko i rado   prepričavamo.
Da li mislimo da su naši četvorogodišnjaci, prvaci , petaci , srednjoškolci imunu na bodrenje i pohvalu, i da se sve, što je dobro, podrazumeva….. I da li ono što nam se ne dopada , kritikujemo sa puno žara , i bez mnogo strpljenja, bez da pravimo razliku izmedju kritike ponašanja i kritike osobe. Kada bi bar hvalili i kritikovali sa istim žarom?!?

Zašto  se sve  što je dobro podrazumeva?

Ja sam odrastala u vreme u kome je bilo neprihvatljivo hvaliti decu, iz straha da se ta ista deca ne pokvare. Poznajem puno ljudi, a i sama sam potrošila neko svoje vreme i energiju da se oslobodim uverenja da nisam dovoljno dobra, jer mi nikada to niko nije rekao ….. Ne roditelji….To se podrazumevalo.
Danas, kao roditelju, osećam da se ništa ne podrazumevam: ni da sam ja dobar roditelj, ni da su moja deca dobra…. To se ne podrazumeva , to se svaki dan nanovo osvešćuje i na tome se radi …. Koliko imate oko sebe primera gde se ne podrazumeva? Treba da smo iskreno zahvalni i srećni što imamo decu. Ona su dar, koji smo želeli, I korisno je da  svaki dan osvešćujemo  sve ono što je dobro kod naše dece, da time hranimo svoju i njihovu veru i da nam to bude snaga kada dodju izazovi….. Kako da snažimo sebe i njih? Tako što otvoreno, jasno svom detetu govorimo ono što je dobro, kvalitetno u vezi sa njim, šta je ono što dobro radi, što cenimo i što je koirsno , i što mu može biti recept i model koji može da primeni   u nekom drugi segmentu svog života…

Promenite perspektivu!

Kada imamo neku izazovnu situaciju sa decom, pa ako još i traje neko vreme , skloni smo da vremenom previdimo sve dobro, i da se samo fokusiramo na problem i ono što nam se ne dopada. Korisno je da promenimo poziciju, na primer, iz aktera , u posmatrača, ili u cipele deteta, da izmaknemo, proširimo vidik, pogledamo u ono što smo sakrili sa strane, ono dobro u našoj deci , I ukažemo ima na to, iskreno, punim srcem …. Ovo će biti korisno i za nas i za decu u datoj situaciji , osnažićemo I sebe I njih . Svaki čovek, i samim tim i svako dete je vredno pažnje i ljubavi, i u sebi nosi snagu i vrednost koja čeka da bude prepoznata i oslobodjenja. MI kao roditelji imamo veliku odgovornost u kreiranju stvarnosti naše dece u smislu onoga što misle i veruju o sebi i životu. Ako svom detetu redovno govorimo da je bezobrazno, smotano, nedokazano , nezahvalno, i ako ono poveruje u sve to, a velika je verovatnoća da hoće, zaista će i postati baš takvo, jer će želeti da opravda naša očekivanja. Danas ne bih da pišem o šteti koju možemo da nanesemo svojoj deci negativnim programiranjem, već da pričam o krilima koje im možemo dati ako bodrimo ono što je dobro u njima.

Kako i koliko hvaliti decu?

Ako se sada pitate , da li ovo znači da decu treba samo hvaliti i ne treba kritikovati , odgovor je, ne: treba iskritikovati ono ponašanje deteta koje to zaslužuje, jasno, da dete shvati i razume šta je to što kritikujemo, dati preporuku, postaviti granice , i nikako, nikako   ne kritikovati dete kao osobu. I svakako, uvek   pohvaliti ono što je za pohvalu.   Pohvala ne znači da idemo kroz kuću i bez kriterijma hvalimo, samo da bi se hvalilo…Ako pohvalu usvojimo samo kao matricu ponašanja I ponavljanja , pohvala gubi smisao I postaje na kraju samo forma koju želimo da usvojimo bez emotivne saglasnosti. Odvojite vreme I zagledajte se u sebe i svoju decu, i svoju iskenu zahvalnost i pohvalu koju osećate  verbalno   iskazujte. Na ovaj nači ćete iskreno pomoći svojoj deci da veruju u svoje kvalitete , da ih neguju I proširuju. Ovakav pristup neguje medjusobno poštovanje i uvažavanje, koje je ključno za odnos roditelj dete, I onda  i kritika, kada usledi, bude uvažena sa mnogo više respekta.