Kao roditelji, mi neprestano učimo, rastemo, saznajemo, i taman kada ovladamo jednom fazom, pred nama je nova…
U redovima koji slede, želela sam da izbegnem svako savetovanje…. Iznošenje ličnog iskustva je potpuno lišeno ocene dobro i loše, bolje i gore, ispravno ili pogrešno… Pomislila sam, možda će ovi redovi biti podrška i inspiracija roditeljima kako da postanu i ostanu roditelji kakvi žele da budu…..
Kao roditelji nosimo pečat svog odrastanja, svoje porodice, roditelja, i predaka mnogo pre nas, u smislu obrazaca i programa koji se generacijski prenose … Nekada svesni, nekada ne, obično postajemo roditelji kao oni koji su nas gajili, ili žarko želimo da nešto od toga ne budemo, da budemo drugačiji od njih. Ili o ovome uopšte i ne razmišljamo…..
Možda nikada ne bismo ni razmišljali na gore navedenu temu, ali iskušenja i izazovi, koje roditeljstvo nosi, nas, kad tad, navedu da se upitamo šta to što radimo ne daje rezultat koji očekujemo i šta je to što možemo i treba drugačije da uradimo kako bismo dobili očekivani rezultat.
Roditelj sam tri divna, fenomenalna, prekrasna deteta. I nećete se uopšte iznenaditi kada vam kažem da su sve troje različiti, a rodila ih i gajila ista majka, isti otac, familija i prijatelji….. ? Kako uglavnom svi želimo da napravimo decu po svojoj meri i želji, i ja sam briljirala sa svojim prvencem, sve je išlo lako …Onda sam sa rodjenjem drugog deteta dobila svoj pravi roditeljski izazov koji je najviše inspirisao moj razvoj i ove redove. Sa trećim detetom sam sa lakoćom ponovila recept prvog iskustva…..
Puno fantastičnih i korisnih knjiga je napisano na temu roditeljstva, puno sam ih i pročitala, i nalazila odgovore i preporuke koji su mi bili jasni i logični, ali za mene nisu davali rezultat u praksi. Vrtela sam se u krug. Preciznije rečeno, odgovori i preporuke koji nisu davali rezultat u praksi odnosili su se na jedno dete, uglavnom na slične teme, i moji pokušaji inovacija su imali slične epiloge ……. Brzo sam gubila veru i snagu, brzo se vraćala u svoj stari obrazac akcije i reakcije, i na kraju tužna i umorna donosila zaključke – ne vredi, ne znam šta da radim, prosto je tako , nepromenljivo ….. Moji izazovi su počinjali sa sredjivanjem sobe, ostavljanjem stvari na svoje mesto, organizacijom vremena, planiranjem, čestom promenom raspoloženja, šturom i prekom komunikacijom i kako god izgledali banalno i dnevno, meni su donosili nemir i svakodnevno su me potsećali da nešto treba da promenim, samo ne znam šta i kako. Iskustva sa drugo dvoje dece su negovala moje samopouzdanje kao roditelja, koje je u medjuvremenu počelo da se ljulja i dovodi u pitanje na svakodnevnom nivou. Verovala sam da radim najbolje što mogu, da sam uložila velike napore da nešto promenim, i dalje nisam imala rezlutat.
Na veliku radost, moju, i moje porodice, srce je nepokolebivo i neumorno u traženju odgovora… Srce zna da može više i bolje, i da nema granica kada je otvoreno. To otvoreno srce roditelja mi je otvorilo vrata
NLP-a (Neuro Lingvističko Programiranje ili Nauka Ličnog Prosperiteta, u slobodnom prevodu), i inspirisalo mnoge fantastične promene u mom životu, i ono što je najvažnije, inspirisalo i podržalo promenu da postanem roditelj kakav želim da budem svojoj deci ……
Nije slučajno da sam napisala “ da postanem roditelj kakav želim da budem”. Mi se uglavnom bavimo vaspitavanjem i oblikovanjem dece kakvu želimo, naravno iz najbolje namere, a da pre toga nismo u sebi podesili i izbrusili roditelja kakav želimo da budemo. Biti roditelj baš po svojoj meri, ne mora uvek da znači biti roditelj po meri svojih roditelja, po meri društva, prijatelja, a može i da bude.
- Ko sam ja kao roditelj – borac, dirigent , komandant, otirač, žrtva, svetionik, mirna luka, umetnik ……?
- Koje su vrednosti koje su za mene ključne kao roditelja – ljubav, uspeh, iskrenost , uvažavanje, otvorenost, poverenje, nežnost, poštovanje,disciplina …….?
- U šta verujem kao roditelj – da li je roditeljstvo teško, lako, uživanje, borba, putovanje, zabava, učenje, žrtvovanje..…?
- Koja su moja uverenja o deci – da li su deca obaveza, bogatvstvo, problem i brige, radost, zabava, ispiracija, izazov…..?
Ne postoje tačni i pogrešni odgovori. Pitanje je jedino, šta je kome korisno? Izbori su brojni i svako od nas ima svoju sliku sveta roditelja i roditeljstva. Pitanje je da li nam je slika koju imamo o roditeljstvu, sebi kao roditelju, i deci korisna .. I ono što je ustvari fantastično, jeste mogućnost da ovu sliku koju imamo možemo da promenimo na način koji želimo. Možemo da preispitamo sebe kroz gore navedena pitanja i sa uvidima koje dobijemo, razmotrimo nova uverenja koja bi nam bila korisnija.
Kada se mi, kao roditelj, osećamo dobro u svojoj koži, onda smo autentični, dosledni, jasni, precizni, strpljivi, puni ljubavi, fleksibilni……. Onda nam je lako da nadjemo meru izmedju discipline i nežnosti, zahteva i zagrljaja, postavljanja granica i slobode……
Meni je bilo korisno da se zapitam kakav roditelj želim da budem svojoj deci i da radim na tome da to i postanem.
Ovom prilikom sam podelila samo delić onoga što sam kao roditelj otkrila i uvidela i što mi je donelo rezultat koji sam želela, da se osećam sjajno, da danas imam fenomenalnu komunikaciju sa sve troje dece, osmeh, toplinu, nežnost, iskrenost, poverenje, strpljenje, red, poštovanje, uredne sobe , složene stvari , naučene lekcije, dogovore koji se poštuju, porodicu i srce puno radosti i ljubavi.
Nastaviće se……..
