Vaše dete upisuje srednju školu ili fakultet?

Možda ste I vi roditelj koji se upravo suočava sa izborom svog  deteta, ili dece, šta  će da upišu, koju srednju školu, fakultet….? I potpuno ste iscrpljeni od ove teme.

Možda i vi  razmišljate koja je to  škola od koje će sutra moći da se živi, lakše nadje posao, lakše završi, ili teže, ako cenite izazove truda I rada.

A možda se i pitate, šta je ono što vaše dete voli da radi, I  u  čemu uživa? Ovo  je pravo pitanje koje treba da postavimo sebi i detetu…Šta je ono što moje dete voli da radi, u  čemu uživa, šta mu ide od ruke, šta ga pokreće? Da sa detetom istražimo ova pitanja, mogućnosti ,   i da budemo  presrećni i zahvalni kada nadjemo  odgovor,  jer je to pravi smer…

Ono što nam se ponekad dešava jeste da nismo spremni da čujemo odgovor koji nam se ne svidja, jer nam se ne uklapa u našu sliku o detetu. Mi bi za svoje dete uvek najbolje, naravno, ali to vrlo često pomešamo sa svojim neostvarenim ciljevima, vodimo se strahom, nalazimo razloge zašto  detetov izbor nije pravi, nema budućnosti, izbor nam  se  ne uklapa u  društveno poželje kategorije, i mnogo toga još, što nas kao roditelje konačno opredeli da preuzmemo donošenje odluke za detetov život na sebe. I  možda I dalje mnogi misle da je ovo legitimno, normalno, očekivano, poželjno…..Mi smo ih rodili, pa tako  možemo i da odlučujemo umesto njih. A šta ako ne procenimo dobro? Naša deca će izrasti u  ljude koji rade posao koji ne vole, možda u  medjuvremenu I ne podnose, onda nemaju šanse ni da ga dobro rade, biće nezadovoljni sobom, vremenom će poverovati da nisu dovoljno dobri, sposobni, uspešni…I u svojim četrdesetim će najkasnije verovati da njihov dotadašnji život nema smisla, I da su trebali  drugačije, I u najboljem slučaju   će se  možda usuditi  da probaju nešto da promene, I pitanje  je da li  će uspeti, sa svim nezadovoljstvom u  sebi. A  mi kao roditelji ćemo reći da smo imali najbolju nameru, naravno, ali da možda nije ispalo  onako kako smo  očekivali…. Kako  vam zvuči ovaj  scenario?  Da li bi svoj potpis stavili na njega? Znam puno ovakvih  priča i odatle i ovo preispitivanje i  želja da to podelim sa drugim roditeljima…

Mislim da bi svaki roditelj sada potpisao da želi da ima odgovorno dete, a svesno im uzimamo  odgovornost  iz ruku  …. Odgovornost da se preispitaju i  donesu odluku… Ako im treba pomoć , tu  smo. Može i  da učestvuje  neko sa strane, neko neutralan, ali odluka i izbor treba  da  budu u  biti  detetovi, sa maksimalno informacija I uvida koje mogu da steknu. Na ovaj način ih  učimo da ponesu odgovornost  za  svoj  život  I za svoje  odluke. Ako deci  stalno govorimo da mi bolje od njih znamo  šta je za njih  dobro, što I nije uvek tačno,  naučićemo ih da se u životu stalno oslanjaju na nekog drugoga, na tudje mišljenje i procene, a to  nećemo uvek biti  mi.  Ohrabrimo decu da donose odluke, I, naravno, pomognimo im u tome, ali ne sa idejom da uvek  donose  odluke po našoj meri, nego da donesu odluku za sebe za koju imaju argumente, za koju imaju žara I  strasti. To će ih podržati da žive I rade u skladu sa odlukom koju su doneli. I na kraju, da ih naučimo, I da ako su  pogrešili u svojoj odluci, znaju  kako  da se sa tim izbore. Bez izgovaranja na druge …..Donošenje odluke uvek nosi  neki rizik , i  to je škola koja se usavršava ceo  život. Ako odluka nije odluka deteta, to  je uvek divna prilika za izgovore, ja to ne mogu  , nisma ni htela , ti si me natrala, ovo ne volim, ovo  me ne interesuje….. To može postati stil života , koji ne vodi  nikuda osim u  nezadovoljstvo.

Zaključak istraživanja uspešnih, ostvarenih i srećnih ljudi, širom planete, jeste  da  je ono što  je zajedničko za sve ove ljude to da VOLE  ono što rade, da su strastveni u  vezi svog  posla,  da bi to nešto inače radili I  bez  para, i da su  svaki dan sve  bolji u tome što rade. Imaju nove ideje , razvijaju  se,  uče, energiju da idu  napred, ne odustaju,  I na kraju , ako svedemo  zaključke  I  na zaradjivanje novca, ovi  ljudi I I zaradjuju mnogo novca od toga što rade.

Zar  nije za divljenje   neko ko je  fenoemenalan   frizer, pekar, kuvar,  doktor, advokat, vaspitač, bankar, učitelj, šnajder, plesač, pevač, inženjer, programer, trgovac, poslastičar …… I  šta sve još…? Možemo biti  dobri  samo u  onome što  volimo, a to  važi I  za našu  decu.

I kada se sada zapitamo, da li  bi želeli  da naša deca rade ono što  vole, rade to sa radošću  I  lakoćom, dobri su u  tome I  mogu sebi da obezbede život  kakav žele od toga što rade, mada to nije baš bila naša vizija njihovog života, I sa druge strane da im mi odaberemo  školu, zanimanje  sa kojim će oni  biti  nesrećni I  nezadovoljni, koju opciju  biste izabrali? Ovo  što nam se ne svidja na početku, ili ono što nam se ne svidja na kraju?

Ne zamišljajte I ne govorite svojoj deci  loša scenarija – poverovaće vam I  ispuniće vaša loša očekivanja. Umesto toga okuražite ih da kreiraju dobar scenario…. Verujte u decu , u njihov kapacitet da izaberu za sebe I da iskoriste maksimum svojih  potencijala, da razviju i unapred svoje  talente I kvalitete.  Ono na šta se fokusiramo, to  negujemo, i to raste . Budimo podrška  najboljem u  našoj deci I  pomognimo im da osvetle svoj put  ka budućnosti I onome što  žele za sebe .