Ah taj izgovor! Kako nam je lako da se ušuškamo u njegov varljivi zagrljaj, zar ne? Na početku udoban i mekan, služi dok ne počne da žulja. A često, i nije sam, već je tu čitavo društvo, naizgled nama korisnih izgovora. I može da vam se učini da su vam stvarno korisni. Ali, jeste li se zapitali za šta su vam tačno izgovori korisni?
Nemam vremena, nije situacija, nije to za mene, nemam podršku, gde sad u ovim godinama, nemam ideju… Na kojoj vagi i po čijim pravilima se meri istinost bilo koje od navedenih tvrdnji? Svrha izgovora je da vas drže dalje od onoga želite. Na početku, ovaj zagrljaj vam se čini dobronameran. Kao da su izgovori tu za vaše dobro, da legitimno i logično objasnite sebi i drugima zašto nešto ne možete. I da vas konačno promena ostavi na miru, tu gde jeste, tu gde vam je sve poznato. U svom svetu koji možda nije lagodan, udoban, ali je poznat. Jer je tako „lakše“.
Tako nas lako izgovori zavedu, nežno i toplo, pa počnemo da ih vidimo još većim nego što jesu, dajemo im sve više pažnje i tako zavladaju našim životima.
Ali postoji jedan zaista sjajan izgovor, radi kao multipraktik – u njega toliko toga stane, pomeša se i izrodi u TAKVA SAM.
Kakva? Kakva tačno? Nisam uporna, nemotivisana sam, lako odustajem, nemam strpljenja, nemam snage, nemam ideja ….
Ko to kaže? Mama? Tata? Muž? Sestra? Šef?
Ili ti – sama sebi? Jer, samo se ovo poslednje računa.
Nije važno šta vam neko drugi kaže, jedino se rečuna ono što vi kažete sebi onog trenutka kada taj neko prestane da govori. Da li potvrdite izgovoreno iz ansamblea TAKVA SAM, ili imate svoju priču koju pričate sebi i koja vam je korisna?
Preslišajte sebe koju priču pričate sebi, o sebi i svom životu.
Ja sam godinama sebi pričala da NEMAM VREMENA. Naravno, vrlo logično zvuči, u trenutku kada imam troje dece, posao, i još jedan posao… Ko uopšte ima vremena danas i sa manje obaveza nego ja. A pogotovo JA?
Koliko god su fantastični tvoji izgovori, oni su i dalje samo izgovori!
Za šta to nisam imala vremena? Za ono što mi nije bilo važno, a sebi sam govorila da jeste, i za ono što je zahtevalo od mene da promenim neke svoje navike.
Za ovo prvo, kada sam konačno sebi priznala da to nešto meni i nije važno i da za to ne želim ni da odvajam svoje vreme , prestalo je i da bude na listi NEMAM VREMENA ZA….. Lakši deo posla je bio završen. Lista se skratila na zaista za mene važne stvari i otvorila pitanje kako je moguće da za važne stvari nemam vremena, kada verujem da:
Uvek imamo vremena za ono što je za nas zaista važno!
Nije u pitanju bilo vreme, ono je bilo izgovor, u pitanju je bilo da počnem da radim određene stvari na novi način i da se rastanem od svojih starih, tada nekorisnih navika.
Ako ne promenite svoje nekorisne navike, nekorisne navike će promeniti vas!
Za nove navike je potrebna vežba, potrebo je da počnete da radite ono što do sada niste radili, i da nastavite, da radite dovoljno dugo kako bi se formirala nova korisna navika.
Evo predloga kako i vi možete da kreirate nove korake i navike, i kako da se izvučete iz zagrljaja izgovora:
- Odaberite jednu oblast u svom životu u kojoj biste želeli napredak, npr. zdravlje
- Zapitajte sebe:
- Kada bih preuzeo/la 5 % više odgoovrnosti za svoje zdravlje, ja bih…..
- Šta bih konkretno radio/la, koje nove navike bih uveo/la?
- Ići ću u krevet pre 23 h, konzumiraću manje alkohola , neću jesti posle 19h, izbaciću beli hleb iz ishrane…..
Bilo koja od ovih akcija, jedna ili više, predstavlja korak na putu da se bavite svojim zdravljem, i da izađete iz zone izgovora koji vas drže u nezadovoljstvu.
Putovanje počinje jednim korakom. Može i malim, bitno je da nastavite da pravite korake. Jedino se ne računa ako ostanete u mestu, u zagrljaju izgovora. Na vama je.
TRENING USPEHOLOGIJA – VAŠ VODIČ KROZ PROMENU NEKOSRISNIH UVERENJA U KORISNA.
