Da li je lako menjati sebe?
I vrapci na grani znaju – Ne možeš promeniti druge, već samo sebe!
A mi, kao najinteligentija bića na planeti, kao da ne želimo da poverujemo u to. Uporno svaljujemo krivicu na druge, zameramo, tačno znamo šta kod koga ne valja, šta bi ko trebao bolje i drugačije da uradi… Kolega, partner, direktor, dete, nastavnik… Lista je predugačka…
A zašto?
Pre neki dan u razgovoru sa prijateljicom, ona kaže: J…, uopšte nije lako promeniti sebe….
Da li je zaista teško, ili nije lako, ili je lako promeniti sebe, i od čega to zavisi?
Odgovor na ovo pitanje jednim delom leži u motivu te iste promene. Zašto bi to radili, zašto bi menjali sebe? Da li je naša promena inicirana nekim spoljnim faktorom, nekim unutrašnjim neizdržom, nekim rezultatom kojim smo hronično nezadovoljni. Da li samo mislimo ili i osećamo da želimo nešto da menjamo?
Ili možda želimo „samo“ da sprovedemo neke fine nijanse promena u svom životu, da unapredimo sebe … I na to imamo itekako pravo, da budemo sebi bolji, da se bolje osećamo u svojoj koži, da napredujemo u meri koliko lako nosimo život, svoje uloge, odluke, situacije…
Druga premisa promene jeste naše srce. Za istinsku promenu nam treba otvoreno srce. Treba nam ljubav i prihvatanje sebe. Treba nam spremnost da prihvatimo svoje strahove koji kreiraju ono što ne želimo, i da se otvorimo ka ljubavi, emociji koja pokreće, ka novom, u tom trenutku nepoznatom, koje će nam doneti boljitak. Ljubav i strah su dve osnovne emocije, i kao takve su osnovna osa naših promena.
Kao roditelj, partner, zaposleni, plašimo se nečega i iz tog straha imamo odredjene reakcije i ponašanje. Kako bi i šta drugačije uradili da nas vodi ljubav i poverenje u dobar scenario ?
Vrlo često nam nije lako da prepoznamo svoje strahove, niti da ih jasno definišemo. To je ponekad posao za koji nismo dovoljni sami sebi.To je ponekad posao za koji nam je korisna pomoć i podrška drugoga. Možemo za početak pomisliti i da se u datoj situaciji ničega i ne plašimo. Da naša tema nema veze sa strahom. No, naše emocije su često jako isprepletane i mogu nas zbuniti. Kada ih dovoljno uporno i duboko sagledamo i pihvatimo, doćićemo do njihove podloge, straha ili pak ljubavi.
Kao što rekoh, ovo je ponekad put kojim možemo sami sebe da sprovedemo, ponekad je korisno uključiti u ovaj proces osobu sa strane. Možemo se na konkretnu temu obratiti licu koje se profesionalno bavi istom, psihologu, coach- u, ili možemo izabrati da odemo na trening koji će nam jednom zauvek olakšati proces komunikacije sa sobom, razumevanja sebe, i iznalaženja za sebe najboljnih rešenja.
Moje lično iskustvo rada sa kvalitetnim coach-em, i pohađanje kvalitetnih treninga, su naučene tehnike i alati koji su mi zauvek ulepšali i olakšali život, unapredili komunikaciju sa sobom i drugima, olakšali sagledavanje i prevazilaženje izazova, prepreka, i olakšali sprovođenje promena koje želim.
Da se vratim na osnovno pitanje – Da li je lako menjati sebe?
Mnogo je lakše, ako imate ljude, alate i tehnike koje vam olakšavaju promenu.
Promena, na način koji želimo, ne dešava se sama od sebe. Niti je dovoljna samo ideja da želimo nešto da promenimo. Ideja o promeni je mnogo važna, jer je sama ideja početak svake realizacije. Pažnja, zažive samo one ideje na kojima radimo na adekvatan način: na našu temu prevedeno, volja je neophodna, ali nam treba i adekvatan alat.
Ako hoćemo da razbijemo zid i počnemo da udaramo glavom u njega, sa idejom samo uporno, posle nekog vremena imaćemo polupanu glavu i najverovatnije i dalje zid ispred nosa. Ako odemo i kupimo alat adekvatan za razbijanje zida, sa uputstvom za korišćenje koje sledimo, ili angažujemo nekog stručnog ko ima znanje i alat da razbije zid, naša glava će ostati čitava, zid porušen i novi vidik pred nama.
Ako želite da saznate više o transformacionom treningu Uspehologija, šta ćete naučiti, od koga, kada i kako, možete me kontaktirati na 064 12 22 132.
